Прва књига дневника
1. Дневника, глава 22
И рече Давид: ово је кућа Господа Бога и ово је олтар за жртву паљеницу Израиљу.
И заповједи Давид да се скупе иностранци који бијаху у земљи Израиљевој, и одреди каменаре да тешу камен да се гради дом Божји.
И гвожђа много за клине на крила вратима и на саставке приправи Давид, и мједи много без мјере,
И дрва кедровијех без броја; јер довожаху Сидонци и Тирци много дрва кедровијех Давиду.
Јер Давид говораше: Соломун је син мој дијете младо, а дом који треба зидати Господу треба да буде врло велик за славу и дику по свијем земљама; зато ћу му приправити што треба. И приправи Давид мноштво прије смрти своје.
Потом дозва сина својега Соломуна и заповједи му да сазида дом Господу Богу Израиљеву.
И рече Давид Соломуну: сине! био сам наумио да сазидам дом имену Господа Бога својега.
Али ми дође ријеч Господња говорећи: много си крви пролио и велике си ратове водио; нећеш ти сазидати дома имену мојему, јер си много крви пролио на земљу преда мном.
Ево, родиће ти се син, он ће бити миран човјек и смирићу га од свијех непријатеља његовијех унаоколо; зато ће му бити име Соломун; и мир и покој даћу Израиљу за његова времена.
Он ће сазидати дом имену мојему, и он ће ми бити син, а ја њему отац, и утврдићу пријесто царства његова над Израиљем довијека.
Зато, сине, Господ ће бити с тобом, и бићеш срећан, те ћеш сазидати дом Господа Бога својега као што је говорио за те.
Само да ти да Господ разум и мудрост кад те постави над Израиљем да држиш закон Господа Бога својега.
Тада ћеш бити срећан, ако уздржиш и уствориш уредбе и законе које је заповједио Господ преко Мојсија Израиљу. Буди слободан и храбар, не бој се и не плаши се.
И ево, у невољи својој приправио сам за дом Господњи сто тисућа таланата злата и тисућу тисућа таланата сребра; а мједи и гвожђа без мјере, јер га има много, такођер и дрва и камена приправио сам; а ти додај још.
А имаш и посленика много, каменара и зидара и дрводјеља, и свакојаких људи вјештијех сваком послу.
Има злата, сребра, и мједи и гвожђа без мјере; настани дакле и ради, и Господ ће бити с тобом.
Потом заповједи Давид свијем кнезовима Израиљевијем да помажу Соломуну сину његову:
Није ли с вама Господ Бог ваш, који вам је дао мир од свуда? јер је дао у руке моје становнике ове земље, и земља је покорена Господу и народу његову.
Сада дакле управите срце своје и душу своју да тражите Господа Бога својега; настаните и зидајте светињу Господу Богу да унесете ковчег завјета Господњега и свето посуђе Божије у дом који ће се сазидати имену Господњему.
