Прва књига дневника

Потом рече цар Давид свему збору: једнога Соломуна сина мојега изабрао је Господ, младо дијете, а ово је велик посао; јер неће бити човјеку тај двор него Господу Богу.

Ја колико могох приправих за дом Бога својега злата за ствари златне, сребра за сребрне, мједи за мједене, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојакога драгога камења, и камена мрамора изобила.

И још из љубави к дому Бога својега, што имам свога злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога својега:

Три тисуће таланата злата Офирскога, и седам тисућа таланата чистога сребра, да се обложе зидови домовима.

Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дјело руку умјетничких. А би ли јоште ко хтио драговољно што данас приложити Господу?

Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевијех и тисућници и стотиници и кнезови над пословима царским.

И дадоше за службу у дому Божијем злата пет тисућа таланата и десет тисућа златица, и сребра десет тисућа таланата, и мједи осамнаест тисућа таланата, и гвожђа сто тисућа таланата.

И камења у кога год бијаше сви дадоше у ризницу дома Господњега у руке Јехила од синова Гирсоновијех.

И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху цијелијем срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.

Потом Давид благослови Господа пред свијем збором, и рече Давид: благословен си Господе Боже Израиља оца нашега од вијека до вијека.

Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вјечност и част, и све што је на небу и на земљи; твоје је, Господе, царство, и ти си узвишен сврх свега поглавар;

Богатство и слава од тебе је, и ти владаш свијем, и у твојој је руци моћ и сила, и у твојој је руци узвисити и укријепити све.

Сада дакле, Боже наш, хвалимо те и славимо име твоје славно.

Јер ко сам ја и шта је мој народ да би смо могли оволико принијети теби драговољно? јер је од тебе све, и из твојих руку примивши дасмо ти.

Јер смо дошљаци пред тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сјен и нема стајања.

Господе Боже наш, све ово благо што ти приправисмо за грађење дома имену твојему светоме, из твоје је руке, и све је твоје.

Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довијека ову вољу и помисао срдачну народа својега, и управљај срце њихово к себи.

И Соломуну сину мојему подај срце право да би држао заповијести твоје, свједочанства твоја и уредбе твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.

Потом рече Давид свему збору: благословите сада Господа Бога својега. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.

И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сјутрадан: тисућу волова, тисућу овнова, тисућу јагањаца с наљевима њиховијем, и других жртава много за сав народ.

И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна сина Давидова царем, и помазаше га Господу за вођа а Садока за свештеника.

И тако сједе Соломун на пријесто Господњи да царује мјесто Давида оца својега, и бијаше срећан, и слушаше га сав Израиљ.

И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.

И Господ узвиси веома Соломуна пред свијем Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар прије њега није имао у Израиљу.

Тако Давид син Јесејев царова над свијем Израиљем.

А времена за које царова над Израиљем бијаше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.

И умрије у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун син његов на његово мјесто.

А дјела цара Давида прва и пошљедња ено су записана у књизи Самуила видиоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видиоца,

Са свијем царовањем његовијем и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свијех царевина земаљских.