Прва књига дневника

Јер Јуда би најсилнији међу браћом својом и од њега је вођ, али првенаштво доби Јосиф;

Синови Рувима првенца Израиљева бијаху: Анох и Фалуј, Есрон и Хармија,

Синови Јоилови: Семаја син му, а његов син Гог, а његов син Симеј,

А његов син Миха, а његов син Реаја, а његов син Вал,

А његов син Веира, којега одведе Телгат-Фелнасар цар Асирски; он бијаше кнез племена Рувимова.

А браћи његовој по породицама њиховијем кад се избројише по кољенима својим, бјеше кнез Јеило и Захарија,

И Вела син Азаза сина Семе сина Јоилова; он живљаше у Ароиру и до Невона и Валмеона.

Потом живљаше к истоку дори до пустиње од ријеке Ефрата, јер им се стока умножи у земљи Галадској.

И за времена Саулова војеваше на Агарене, који изгибоше од руке њихове; и тако се населише у шаторима њиховијем по свему источном крају земље Галадске.

А синови Гадови живљаху према њима у земљи Васанској до Салхе.

Јоило им бијаше поглавар, а Сафан други, па Јанај и Сафат у Васану.

А браћа њихова по домовима отачким бијаху: Михаило и Месулам и Сева и Јорај и Јахан и Зије и Евер, седморица.

Ти бијаху синови Авихаила сина Урија сина Јароје сина Галада сина Михаила сина Јесисаја сина Јадона сина Вузова.

Ахије син Авдила сина Гунијева бијаше поглавар у дому отаца њиховијех.

И живљаху у Галаду, у Васану и у селима његовијем и у свијем подграђима Саронским до међа његовијех.

Сви ови бише избројени за времена Јотама цара Јудина и за времена Јеровоама цара Израиљева.

Синова Рувимовијех и Гадовијех и половине племена Манасијина, храбријех људи, што ношаху штит и мач, и затезаху лук, и вјештијех боју, бијаше четрдесет и четири тисуће и седам стотина и шездесет, који иђаху на војску;

И војеваше на Агарене, на Јетуреје и Нафисеје и Нодавеје,

И дође им помоћ супрот њих, и Агарени им бише дани у руке и све што имаху; јер завапише к Богу у боју, и услиши их, јер се поуздаше у њ.

И заплијенише стоку њихову, педесет тисућа камила и двјеста и педесет тисућа оваца и двије тисуће магараца и сто тисућа душа људских.

А рањенијех много паде; јер тај бој би од Бога; и наставаше на мјесту њихову до сеобе своје.

А синови половине племена Манасијина живљаху у тој земљи од Васана до Вал-Ермона и Сенира, до горе Ермона; бијаху се умножили.

А ово бијаху поглавари у дому отаца њиховијех: Ефер и Јесеј и Елило и Азрило и Јеремија и Одавија и Јадило, људи храбри и на гласу, поглавари у дому отаца својих.

Али кад згријешише Богу отаца својих и чинише прељубу за боговима народа оне земље, које Бог истријеби испред њих,

Подиже Бог Израиљев дух Фула цара Асирскога и дух Телгат-Фелнасара цара Асирскога, и преселише племе Рувимово и племе Гадово и половину племена Манасијина, и одведоше их у Алу и у Авор и у Ару, и на ријеку Гозан, гдје осташе до данас.