Друга књига дневника
2. Дневника, глава 15
Тада дух Божји дође на Азарију сина Одидова;
Те отиде пред Асу и рече му: чујте ме, Асо и све племе Јудино и Венијаминово; Господ је с вама, јер сте ви с њим; и ако га устражите, наћи ћете га; ако ли га оставите, и он ће вас оставити.
Суд.:6:13 1 Дн.:28:9 2 Дн.:12:1 2 Дн.:33:12 Иса.:55:7 Јер.:29:13 Мат.:7:7 Рим.:11:1 Јевр.:12:25 Јаков:4:8 Дуго је Израиљ без правога Бога и без свештеника учитеља, и без закона.
А да су се у невољи својој обратили ка Господу Богу Израиљеву и тражили га, нашли би га.
Али у ово вријеме не може се на миру одлазити ни долазити; јер је немир велик међу свијем становницима земаљским;
И потиру народи један други, и градови један други, јер их Бог смете свакојаким невољама.
Зато ви будите храбри и немојте да вам клону руке, јер има плата за ваш труд.
А кад чу Аса те ријечи и пророштво пророка Одида, охрабри се, и истријеби гадне богове из све земље Јудине и Венијаминове и из градова које бјеше узео у гори Јефремовој, и понови олтар Господњи који бијаше пред тријемом Господњим.
Потом сазва све племе Јудино и Венијаминово и дошљаке који бијаху код њих од Јефрема и Манасије и Симеуна, јер их много пребјеже к њему из народа Израиљева кад видјеше да је Господ Бог његов с њим.
И скупише се у Јерусалим трећега мјесеца петнаесте године царовања Асина.
И у онај дан принесоше Господу жртве од плијена који догнаше, седам стотина волова и седам тисућа оваца.
И ухватише вјеру да траже Господа Бога отаца својих свијем срцем својим и свом душом својом;
А ко год не би тражио Господа Бога Израиљева, да се погуби, био мали или велики, човјек или жена.
И заклеше се Господу гласом великим и уз кликовање и уз трубе и рогове.
И радоваше се сав народ Јудин ради те заклетве, јер из свега срца својега заклеше се, и од све воље своје тражише га и нађоше га; и Господ им даде мир отсвуда.
Јоште и Маху матер своју сврже Аса с власти, јер бјеше начинила у лугу идола; и Аса обали идола њезина и изломи га и сажеже на потоку Кедрону.
Али висине не бише оборене у Израиљу, али срце Асино бјеше право свега вијека његова.
И унесе у дом Божји што бјеше посветио отац његов и што бјеше сам посветио, сребро и злато и судове.
И не би рата од тридесет пете године царовања Асина.
