Друга књига дневника
2. Дневника, глава 28
Двадесет година бијаше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид отац његов.
Јер хођаше путовима царева Израиљевијех, и још сали ликове Валима.
И сам кађаше у долини сина Еномова, и сажизаше синове своје огњем по гаднијем дјелима онијех народа које одагна Господ испред синова Израиљевијех.
И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленијем дрветом.
Зато га даде Господ Бог његов у руке цару Сирскому, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамасак. Још би дат у руке и цару Израиљеву, те га разби љуто.
Јер Фекај син Ремалијин поби сто и двадесет тисућа Јудејаца у један дан, све храбријех људи, јер оставише Господа Бога отаца својих.
И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царева и Азрикама управитеља дворскога и Елкану другога до цара.
И заробише синови Израиљеви браћи својој двјеста тисућа жена и синова и кћери; и заплијенише велик плијен од њих, и однесоше плијен у Самарију.
А ондје бијаше пророк Господњи по имену Одид, и изиде пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: гле, Господ Бог отаца ваших разгњеви се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба доприје.
И још мислите подврћи синове Јудине и Јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нијесте ли и ви сами скривили Господу Богу својему?
Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гњев Господњи на вас.
Тада усташе поглавари синова Јефремовијех: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске,
И рекоше им: нећете довести овамо тога робља, јер би нам било на гријех пред Господом што ви мислите домећући на гријехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гњев се распалио на Израиља.
И оставише војници робље и плијен свој пред кнезовима и свијем збором.
И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих одјеше из плијена; а кад их одјеше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон град гдје има много палама, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију.
У то вријеме посла цар Ахаз к царевима Асирским да му помогу.
Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;
И Филистеји ударише на градове по равни и на јужном крају Јудину, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њезина и Гимзон и села његова, и населише се у њима.
Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљева, јер одвуче Јуду да грдно гријеши Господу.
И дође к њему Телгат-Фелнасар цар Асирски, и ојади га а не утврди.
Јер Ахаз узе дио из дома Господњега и из дома царскога и од кнезова, и даде цару Асирском, али му не поможе.
И кад бијаше у невољи, он још већма гријешаше Господу; таки бијаше цар Ахаз.
И приношаше жртве боговима Дамаштанским, који га разбише, и говораше: кад богови царева Сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ.
А Ахаз покупи судове дома Божијега, и изломи судове дома Божијега, и затвори врата дома Господњега и начини себи олтаре по свијем угловима у Јерусалиму.
И у сваком граду Јудину начини висине да кади боговима туђим; и гњеви Господа Бога отаца својих.
А остала дјела његова и сви путови његови први и пошљедњи, ето записани су у књизи о царевима Јудинијем и Израиљевијем.
И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевијех. И зацари се на његово мјесто Језекија син његов.
