2. Дневника, глава 35
И празнова Јосија у Јерусалиму пасху Господу; и клаше пасху четрнаестога дана првога мјесеца.
И постави свештенике у службе њихове, и утврди их да служе у дому Господњем.
И рече Левитима, који учаху вас народ Израиљев и бијаху посвећени Господу: намјестите свети ковчег у дому који је сазидао Соломун син Давидов цар Израиљев, не треба више да га носите на раменима; сада служите Господу Богу својему и народу његову Израиљу.
И приправите се по домовима отаца својих по редовима својим како је наредио Давид цар Израиљев и Соломун син његов.
И стојте у светињи по редовима домова отачких браће своје, синова народнијех, и по редовима домова отачких међу Левитима.
И тако закољите пасху, и освештајте се и приправите браћу своју да би чинили како је рекао Господ преко Мојсија.
И Јосија даде народу од стоке јагањаца и јарића, све за пасху, свјема који бијаху ондје, на број двије тисуће и шест стотина, и три тисуће говеда, све од царева блага.
И кнезови његови дадоше драговољно народу, свештеницима и Левитима: Хелкија и Захарија и Јехило старјешине у дому Божијем дадоше свештеницима за пасху двије тисуће и шест стотина јагањаца и јарића и три стотине говеда.
А Хонанија и Семаја и Натанаило браћа његова, и Асавија и Јеило и Јозавад, поглавари Левитски дадоше Левитима за пасху пет тисућа јагањаца и јарића, и пет стотина говеда.
И кад би спремљено за службу, стадоше свештеници на своје мјесто и Левити у редовима својим по заповијести царевој.
И клаху пасху, и свештеници кропљаху крвљу примајући из њиховијех руку, а Левити дераху.
И одвојише жртву паљеницу да даду народу по редовима домова отачких да се принесе Господу, како је написано у књизи Мојсијевој. Тако учинише и с говедима.
И пекоше пасху на огњу по обичају; а друге посвећене ствари кухаше у лонцима и у котловима и у тавама, и раздаваше брзо свему народу.
Потом готовише себи и свештеницима; јер свештеници синови Аронови имаху посла око жртава паљеница и претилина до ноћи; зато Левити готовише и себи и свештеницима синовима Ароновијем.
И пјевачи синови Асафови стајаху на свом мјесту по заповијести Давидовој и Асафовој и Емановој и Једутуна видиоца царева; и вратари на сваким вратима; не мицаху се од службе своје, него браћа њихова, остали Левити, готовише им.
Тако би уређена сва служба Господња у онај дан да се прослави пасха и принесу жртве паљенице на олтару Господњем по заповијести цара Јосије.
И празноваше синови Израиљеви који се нађоше ондје пасху у то вријеме и празник пријеснијех хљебова седам дана.
И не би пасха празнована као ова у Израиљу од времена Самуила пророка, нити који царева Израиљевијех празнова пасху као што је празнова Јосија са свештеницима и Левитима и са свијем Јудом и Израиљем што га се нађе, и с Јерусалимљанима.
Осамнаесте године царовања Јосијина празнована би та пасха.
Послије свега тога, кад Јосија уреди дом, дође Нехаон цар Мисирски да бије Харкемис на Ефрату, и Јосија изиде преда њ.
А он посла к њему посланике и поручи: шта ја имам с тобом, царе Јудин? не идем ја данас на тебе, него на дом који војује на мене, и Бог ми је заповједио да похитам. Прођи се Бога који је са мном, да те не убије.
Али се Јосија не одврати од њега, него се преобуче да се бије с њим, и не послуша ријечи Нехаоновијех из уста Божјих, него дође да се побије у пољу Мегидонском.
И стријелци устријелише цара Јосију, и цар рече слугама својим: извезите ме одавде, јер сам љуто рањен.
И скидоше га слуге његове с кола, и метнуше на друга кола која имаше, и одвезоше га у Јерусалим; и умрије, и би погребен у гробљу отаца својих. И сав Јуда и Јерусалим плака за Јосијом.
И пророк Јеремија нарица за Јосијом. И сви пјевачи и пјевачице спомињаше у тужбалицама својим Јосију до данашњега дана, и уведоше их у обичај у Израиљу, и ето написане су у плачу.
А остала дјела Јосијина и милостиње његове, како пише у закону Господњем,
Дјела његова прва и пошљедња, ето записана су у књизи о царевима Израиљевијем и Јудинијем.