Књига о Јестири

И рекоше момци цареви, слуге његове: да потраже цару младијех дјевојака лијепијех;

И нека одреди цар приставе по свијем земљама царства својега да скупе све дјевојке младе и лијепе у Сусан град царски у женски двор под руку Игаја дворанина царева, чувара женскога, и нека им се дају потребе за љепоту.

Па која дјевојка буде по вољи цару, нека буде царица на Астинино мјесто. И то би по вољи цару, и учини тако.

Бијаше у Сусану царском граду Јудејац по имену Мардохеј, син Јаира сина Симеја сина Кисова, од племена Венијаминова,

Који би одведен у ропство из Јерусалима с робљем које би одведену у ропство с Јехонијом царем Јудинијем, којега зароби Навуходоносор цар Вавилонски.

Он одгајаше Адасу, а то је Јестира, кћи стрица његова, јер не имаше оца ни матере; а дјевојка бијаше лијепа стаса и красна лица, и по смрти оца јој и матере узе је Мардохеј за кћер.

И кад се разгласи ријеч царева и заповијест, и много се дјевојака скупи у Сусан град царски под руку Игајеву, би и Јестира доведена у двор царев под руку Игаја чувара женскога.

И дјевојка му омиље и нађе милост у њега, те јој одмах даде потребе за љепоту и дио њезин, и седам присталијех дјевојака из царскога дома, и намјести је с њезинијем дјевојкама на најљепше мјесто у женском дому.

Јестира не каза народа својега ни рода својега, јер јој Мардохеј бјеше забранио да не казује.

А Мардохеј ходаше сваки дан испред тријема од женскога дома да би дознао како је Јестира и што ће бити од ње.

А кад би дошао ред на коју дјевојку да уђе к цару Асвиру, пошто би јој се чинило по женском закону дванаест мјесеца (јер толико времена требаше да се уљепшавају, шест мјесеца уљем од смирне а шест мјесеца мирисима и другим стварима за љепоту женску),

Тада би дјевојка ишла к цару, и што би год рекла дало би јој се да с тијем иде из женске куће у дом царев.

Увече би ушла, а ујутру би се вратила у другу кућу женску под руку Сазгаза дворанина царева, чувара иночкога; више не би ишла к цару, већ ако би је хтио цар, те би била позвана по имену.

И тако кад дође ред на Јестиру кћер Авихаила стрица Мардохејева, коју бјеше узео за кћер, да уђе к цару, она не заиска ништа него што рече Игај дворанин царев, чувар женски; и Јестира налажаше милост у свакога ко је виђаше.

Тако би Јестира одведена к цару Асвиру у царски двор његов десетога мјесеца, које је мјесец Тевет, седме године царовања његова.

И цару омиље Јестира мимо све друге жене, и придоби милост и љубав његову мимо све дјевојке, те јој метну царски вијенац на главу и учини је царицом на мјесто Астинино.

И учини цар велику гозбу свијем кнезовима својим и слугама својим ради Јестире, и поклони земљама олакшице и раздаде дарове како цар може.

А кад се другом скупљаху дјевојке, Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем.

А Јестира не каза својега рода ни народа, као што јој бјеше заповједио Мардохеј, и Јестира чињаше што јој Мардохеј говораше, као кад се одгајаше код њега.

У те дане, кад Мардохеј сјеђаше на вратима царевијем, расрдише се Вихтан и Терес два дворанина царева између онијех који стражаху на прагу, и гледаху да дигну руке на цара Асвира.

А то дозна Мардохеј и јави царици Јестири, а Јестира каза цару у име Мардохејево.

И кад се ствар извидје и нађе, бише објешена она обојица на дрво, и то се записа у књигу дневника пред царем.