Књига о Јестири
Јестира, глава 7
И тако дође цар и Аман на објед царици Јестири.
И рече цар Јестири опет други дан напивши се вина: шта желиш, царице Јестиро? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће.
Тада одговори царица Јестира и рече: ако сам нашла милост пред тобом, царе, и ако је цару угодно, нека ми се поклони живот мој на моју жељу и народ мој на моју молбу.
Јер смо продани ја и мој народ да нас потру, побију и истријебе. Да смо продани да будемо слуге и слушкиње, мучала бих, премда непријатељ не би могао накнадити штете цару.
А цар Асвир проговори и рече царици Јестири: ко је тај? и гдје је тај који се усудио тако чинити?
А Јестира рече: противник и непријатељ овај је зликовац Аман. А Аман се уплаши од цара и од царице.
Тада цар гњеван уста од вина и отиде у врт код двора, а Аман оста да моли за живот свој царицу Јестиру, јер видје да је цар наумио зло по њ.
Потом се цар врати из врта дворскога у кућу гдје бјеше пио вино; а Аман бјеше пао на одар гдје сјеђаше Јестира. И цар рече: еда ли ће и царицу осрамотити код мене у кући? Чим та ријеч изиде из уста царевијех, покрише лице Аману.
И Арвона, један од дворана царевијех, рече: ево и вјешала што је начинио Аман за Мардохеја који је говорио добро по цара стоје код куће Аманове, висока педесет лаката. И рече цар: објесите га на њих.
И тако објесише Амана на вјешала која бјеше приправио Мардохеју. И гњев царев утиша се.
