Књига о Јову

А Јов одговори и рече:

Да, ви сте људи, и с вама ће умријети мудрост.

И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

На потсмијех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на потсмијех је праведни и добри.

Бачен је луч по мишљењу срећнога онај који хоће да попузне.

Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гњеве Бога, њима Бог даје све у руке.

Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповједити.

Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

Којему је у руци душа свега живога и дух свакога тијела човјечијега.

Не распознаје ли ухо ријечи као што грло куша јело?

У старца је мудрост, и у дугом вијеку разум.

У њега је мудрост и сила, у њега је савјет и разум.

Гле, он разгради, и не може се опет саградити; затвори човјека, и не може се отворити.

Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

У њега је јачина и мудрост, његов је који је преварен и који вара.

Он доводи савјетнике у лудило, и судије обезумљује.

Он раздрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

Он узима бесједу рјечитима, и старцима узима разум.

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видјело сјен смртни.

Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу гдје нема пута,

Да пипају по мраку без видјела, и чини да тумарају као пијани.