Књига о Јову

Ето, све је то видјело око моје, чуло ухо моје, и разумјело.

Што ви знате, знам и ја, нијесам гори од вас.

Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.

Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни љекари.

О да бисте сасвијем мучали! били бисте мудри.

Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.

Треба ли да говорите за Бога неправду или пријевару да говорите за њ?

Треба ли да му гледате ко је? треба ли да се препирете за Бога?

Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? хоћете ли га преварити као што се вара човјек?

Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.

Величанство његово неће ли вас уплашити? и страх његов неће ли вас спопасти?

Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.

Мучите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.

Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?

Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у њ, али ћу бранити путове своје пред њим.

И он ће ми бити спасење, јер лицемјер неће изаћи преда њ.

Слушајте добро бесједу моју, и нека вам уђе у уши што ћу исказати.

Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.

Ко ће се прети са мном? да сад умукнем, издахнуо бих.

Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица твојега.

Уклони руку своју од мене, и страх твој да ме не страши.

Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а ти ми одговарај.

Колико је безакоња и гријеха мојих? покажи ми пријеступ мој и гријех мој.

Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља својега?

Хоћеш ли скршити лист који носи вјетар или ћеш гонити суху сламку,

Кад ми пишеш грчине, и дајеш ми у нашљедство гријехе младости моје,

А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.