Књига о Јову

А Елифас Теманац одговори и рече:

Хоће ли мудар човјек казивати празне мисли и пунити трбух вјетром источнијем,

Препирући се говором који не помаже и ријечима које нијесу ни на што?

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје свједоче на те.

Јеси ли се ти први човјек родио? или си прије хумова саздан?

Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? шта ти разумијеш што не би било у нас?

И сиједијех и старих људи има међу нама, старијих од оца твојега.

Мале ли су ти утјехе Божије? или имаш што сакривено у себи?

Што те је занијело срце твоје? и што сијевају очи твоје,

Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих таке ријечи?

Гле, не вјерује свецима својим, и небеса нијесу чиста пред очима његовијем;

Акамоли гадни и смрдљиви човјек, који пије неправду као воду?

Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповједићу ти што сам видио,

Што мудраци казаше и не затајише, што примише од отаца својих,

Којима самијем дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

Безбожник се мучи свега вијека својега, и насилнику је мало година остављено.

Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

Не вјерује да ће се вратити из таме, отсвуда привиђа мач.

Тумара за хљебом говорећи: гдје је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

Јер је замахнуо на Бога руком својом, и свемогућему се опро.

Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

И сједио је у градовима раскопанијем и у кућама пустијем, обраћенијем у гомилу камења.

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однијеће га дух уста његовијех.

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

Прије својега времена свршиће се, и грана његова неће зелењети.

Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

Јер ће опустјети збор лицемјерски, и огањ ће спалити шаторе онијех који примају поклоне.

Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља пријевару.