Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 21


А Јов одговори и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Слушајте добро ријечи моје, и то ће ми бити од вас утјеха.


Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, потсмијевате ми се.

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли се ја човјеку тужим? и како не би био жалостан дух мој?


Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

Tweet thisPost on Facebook

Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тијело моје.


Зашто безбожници живе? старе? и богате се?


Сјеме њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховијем очима.

Tweet thisPost on Facebook

Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.


Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.


Испуштају као стадо дјецу своју, и синови њихови поскакују.

Tweet thisPost on Facebook

Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

Tweet thisPost on Facebook

Проводе у добру дане своје, и зачас слазе у гроб.

Tweet thisPost on Facebook

А Богу кажу: иди од нас, јер нећемо да знамо за путове твоје.


Шта је Свемогући да му служимо? и кака нам је корист, да му се молимо?


Гле, добро њихово није у њиховој руци; намјера безбожничка далеко је од мене.

Tweet thisPost on Facebook

Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дијели им муке у дијелу свом Бог?

Tweet thisPost on Facebook

Бивају као пљева на вјетру, као прах који разноси вихор?

Tweet thisPost on Facebook

Чува ли Бог синовима његовијем погибао њихову, плаћа им да осјете?

Tweet thisPost on Facebook

Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гњев Свемогућега?

Tweet thisPost on Facebook

Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број мјесеца њиховијех прекрати?

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

Tweet thisPost on Facebook

Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

Tweet thisPost on Facebook

Музилице су му пуне млијека, и кости су му влажне од мождина.

Tweet thisPost on Facebook

А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

Tweet thisPost on Facebook

Обојица леже у праху, и црви их покривају.


Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

Tweet thisPost on Facebook

Јер говорите: гдје је кућа силнога, и гдје је шатор у ком наставају безбожници?


Нијесте ли никад питали путника? и што вам казаше нећете да знате,

Tweet thisPost on Facebook

Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гњев.


Ко ће га укорити у очи за живот његов? и ко ће му вратити што је учинио?

Tweet thisPost on Facebook

Али се износи у гробље и остаје у гомили.

Tweet thisPost on Facebook

Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.


Како ме дакле на празно тјешите кад у одговорима вашим остаје пријевара?







This goes to iframe