Књига о Јову

А Јов одговори и рече:

Још је тужњава моја одмет? а невоља је моја тежа од уздаха мојих.

О кад бих знао како бих нашао Бога! да отидем до пријестола његова,

Да разложим пред њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

Да знам шта би ми одговорио, и разумијем шта би ми рекао.

Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

Ондје би се праведан човјек могао правдати с њим, и ослободио бих се за свагда од свога судије.

Гле, ако пођем напријед, нема га; ако ли натраг, не находим га;

Ако налијево ради, не видим га; ако надесно, заклонио се, не могу га видјети.

По стопама је његовијем ступала нога моја; пута његова држао сам се, и не зађох.

Од заповијести уста његовијех нијесам отступао; чувао сам ријечи уста његовијех више него свој ужитак.

Али кад он што науми, ко ће га одвратити? што душа његова зажели, оно чини.

И извршиће што је наумио за ме; и тога има у њега много.

За то сам се уплашио од њега; и кад то мислим, страх ме је од њега.

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

Што не погибох прије мрака? и што не сакри мрак испред мене?