Књига о Јову

И Јов настави бесједу своју и рече:

Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати пријеваре.

Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу отступити од своје доброте.

Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

Јер како је надање лицемјеру, кад се лакоми а Бог ће ишчупати душу његову?

Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

Хоће ли се Свемогућему радовати? хоће ли призивати Бога у свако вријеме?

Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућега не тајим.

Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

То је дио човјеку безбожном од Бога, и нашљедство које примају насилници од Свемогућега.

Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

Што набави, обући ће праведник, и сребро ће дијелити безазлени.

Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

Богат ће умријети а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однијети олуја.

Узеће га вјетар источни, и отићи ће; вихор ће га однијети с мјеста његова.

То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бјежати од руке његове.

Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с мјеста његова.