Књига о Јову

Послушајте


Јов, глава 34


Још говори Елијуј и рече:

Tweet thisPost on Facebook

Чујте, мудри, бесједу моју, и разумни послушајте ме.

Tweet thisPost on Facebook

Јер ухо познаје бесједу као што грло куша јело.


Разберимо што је право, извидимо међу собом што је добро.

Tweet thisPost on Facebook

Јер Јов рече: праведан сам, а Бог одбаци моју правду.


Хоћу ли лагати за своју правду? стријела је моја смртна, а без кривице.


Који је човјек као Јов да као воду пије потсмијех?

Tweet thisPost on Facebook

И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожнијем људима?

Tweet thisPost on Facebook

Јер рече: не помаже човјеку да угађа Богу.


Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућега.


Јер по дјелу плаћа човјеку и даје свакоме да нађе према путу својему.


Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

Tweet thisPost on Facebook

Ко му је предао земљу? и ко је уредио васиљену?

Tweet thisPost on Facebook

Кад би на њ окренуо срце своје, узео би к себи дух његов и дихање његово;


Изгинуло би свако тијело, и човјек би се повратио у прах.

Tweet thisPost on Facebook

Ако си дакле разуман, чуј ово: слушај глас ријечи мојих.

Tweet thisPost on Facebook

Може ли владати онај који мрзи на правду? хоћеш ли осудити онога који је најправеднији?


Каже ли се цару: ниткове! и кнезовима: безбожници?

Tweet thisPost on Facebook

Акамоли оному који не гледа кнезовима ко су, нити у њега вриједи више богати од сиромаха, јер су сви дјело руку његовијех.


Умиру зачас, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

Tweet thisPost on Facebook

Јер су очи његове обраћене на путове човјечије и види све кораке његове.

Tweet thisPost on Facebook

Нема мрака ни сјена смртнога гдје би се сакрили који чине безакоње.


Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.


Сатире јаке недокучљиво, и поставља друге на њихово мјесто.


Јер зна дјела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

Tweet thisPost on Facebook

Као безбожне разбија их на видику.

Tweet thisPost on Facebook

Јер отступише од њега и не гледаше ни на које путове његове;

Tweet thisPost on Facebook

Те дође до њега вика сиромахова, и чу вику невољнијех.


Кад он умири, ко ће узнемирити? и кад он сакрије лице, ко ће га видјети? и то бива и народу и човјеку.

Tweet thisPost on Facebook

Да не би царовао лицемјер, да не би било замке народу.


Заиста, треба казати Богу: подносио сам, нећу више гријешити.

Tweet thisPost on Facebook

А што не видим, ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

Tweet thisPost on Facebook

Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не он? Ако знаш што, говори.


Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човјек пристати,

Tweet thisPost on Facebook

Да Јов не говори разумно, и да ријечи његове нијесу мудре.


Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

Tweet thisPost on Facebook

Јер домеће на гријех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.

Tweet thisPost on Facebook






This goes to iframe