Књига о Јову

Још говори Елијуј и рече:

Мислиш ли да си право рекао: моја је правда већа од Божије?

Јер си рекао: шта ће ми помоћи, кака ће ми бити корист, да не гријешим?

Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.

Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.

Ако гријешиш, шта ћеш му учинити? или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш му наудити?

Ако си праведан, шта ћеш му дати? или шта ће примити из руке твоје?

Човјеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човјечијему помоћи твоја правда.

Вапију од великога насиља којима се чини, и вичу на руку силнијех;

А ниједан не говори: гдје је Бог, Створитељ мој, који даје пјесму ноћу;

Који чини те смо разумнији од звијерја земаљскога, и мудрији од птица небеских.

Тамо вичу с охолости злијех људи, али не бивају услишени.

Јер Бог не слуша таштине, и Свемогући не гледа на њу.

Акамоли кад кажеш: не видиш то. Пред њим је суд; чекај га.

А сада чим те гњев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;

Зато Јов на празно отвора уста своја, и безумно умножава ријечи.