Књига о Јову

Ловиш ли ти лаву лов? и лавићима трбух пуниш,

Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?

Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?

Знаш ли вријеме кад се дивокозе козе? и јеси ли видио кад се кошуте легу?

Јеси ли избројио мјесеце, докле носе? знаш ли вријеме кад се легу?

Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?

Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?

Ко је пустио дивљега магарца да је слободан, и ремене дивљему магарцу ко је раздријешио?

Којему одредих пустињу за кућу и за стан слатину.

Он се смије вреви градској, и не слуша вике настојникове.

Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.

Би ли ти једнорог хтио служити? би ли ноћивао за јаслама твојим?

Можеш ли везати ужем једнорога да оре? хоће ли влачити бразде за тобом?

Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? и оставити на њему свој посао?

Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести љетину и на гумно твоје сложити?

Јеси ли ти дао пауну лијепа крила и перје чапљи или ноју?

Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах грије?

И не мисли да ће их нога разбити и звијер пољска згазити;

Немилостив је птићима својим као да нијесу његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.

Јер му Бог није дао мудрост нити му је удијелио разума.

Кад се подигне у вис, смије се коњу и коњику.

Јеси ли ти дао коњу јачину? јеси ли ти окитио врат његов рзањем?

Хоћеш ли га поплашити као скакавца? фркање ноздрва његовијех страшно је;

Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;

Смије се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;

Кад звекће над њим тул и сијева копље и сулица;

Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.

Кад труба затруби, он вришти, издалека чује бој, вику војвода и поклич.

Еда ли по твојему разуму лети јастријеб? шири крила своја на југ?

Еда ли се на твоју заповијест диже у вис орао, и на висини вије гнијездо?

На стијени станује и бави се, на врх стијене, на тврду мјесту.

Одатле гледа хране, далеко му виде очи.

И птићи његови пију крв, и гдје су мртва тјелеса ондје је он.

И тако одговарајући Господ Јову рече:

Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? који куди Бога, нека одговори на то.

Тада Јов одговори Господу и рече:

Гле, ја сам мален, шта бих ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.

Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.