Књига о Јову
Јов, глава 42
Тада Јов одговори Господу и рече:
Знам да све можеш, и да се не може смести што наумиш.
Ко је то што замрачује савјет неразумно? Зато кажем да нијесам разумијевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.
Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.
Ушима слушах о теби, а сада те око моје види.
Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.
А кад Господ изговори оне ријечи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: распалио се гњев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.
Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мојему Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.
И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповједи Господ. И погледа Господ на Јова.
И Господ поврати што бјеше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што бјеше имао.
И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тјешише га за све зло што бјеше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.
И Господ благослови пошљедак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест тисућа оваца и шест тисућа камила и тисућу јармова волова и тисућу магарица.
И имаше седам синова и три кћери.
И првој надје име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.
И не нахођаше се у свој земљи тако лијепијех дјевојака као кћери Јовове, и отац им даде нашљедство међу браћом њиховом.
И послије поживје Јов сто и четрдесет година, и видје синове и унуке до четвртога кољена.
И умрије Јов стар и сит живота.
