Књига о Јову

Зови; хоће ли ти се ко одазвати? и кому ћеш се између светијех обратити?

Доиста безумнога убија гњев, и лудога усмрћује срдња.

Ја видјех безумника гдје се укоријенио; али одмах проклех стан његов.

Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

Љетину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

Него се човјек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлијећу у вис.

Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнио ствар своју,

Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

Који расипа мисли лукавијех да руке њихове не сврше ништа;

Који хвата мудре у њихову лукавству, и намјеру опаких обара;

Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

Он избавља убогога од мача, од уста њиховијех и од руке силнога.

Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

Гле, благо човјеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућега.

Јер он задаје ране, и завија; он удара, и руке његове исцјељују.

Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

Смијаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати звијерја земаљскога.

Јер ћеш с камењем пољским бити у вјери, и звијерје ће пољско бити у миру с тобом.

И видјећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

Видјећеш како ће ти се умножити сјеме твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје вријеме.

Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разумиј.