Књига о Јову

А Јов одговори и рече:

О да би се добро измјерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мјерила!

Претегла би пијесак морски; зато ми и ријечи недостаје.

Јер су стријеле Свемогућега у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божије ударају на ме.

Риче ли дивљи магарац код траве? муче ли во код пиће своје?

Једе ли се бљутаво без соли? има ли сласти у биоцу од јајца?

Чега се душа моја није хтјела дотакнути, то ми је јело у невољи.

О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао што чекам!

И да би Бог хтио сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истријебио ме!

Јер ми је још утјеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нијесам тајио ријечи светога.

Кака је сила моја да бих претрпио? какав ли је крај мој да бих продуљио живот свој?

Је ли сила моја камена сила? је ли тијело моје од мједи?

Има ли још помоћи у мене? и није ли далеко од мене што би ме придржало?

Несрећному треба милост пријатеља његова, али је он оставио страх Свемогућега.

Браћа моја изневјерише као поток, као бујни потоци прођоше,

Кад се откраве, отеку; кад се загрију, нестане их с мјеста њиховијех.

Тамо амо сврћу од путова својих, иду у ништа и губе се.

Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

Али се постидјеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

Тако и ви постасте ништа; видјесте погибао моју, и страх вас је.

Еда ли сам вам рекао: дајте ми, или од блага својега поклоните ми;

Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

Поучите ме, и ја ћу мучати; и у чему сам погријешио, обавијестите ме.

Како су јаке ријечи истините! Али шта ће укор ваш?

Мислите ли да ће ријечи укорити, и да је говор човјека без надања вјетар?

И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу својему.

Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

Има ли неправде на језику мојем? не разбира ли грло моје зла?