Псалми Давидови

Љубићу те, Господе, крепости моја,

Призивљем Господа, којему се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.

Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалијех људи уплашише ме.

Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.

У својој тјескоби призвах Господа, и к Богу својему повиках; он чу из двора својега глас мој, и вика моја дође му до ушију.

Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и помјерише из темеља горе, јер се он разљути.

Подиже се дим од гњева његова, из уста његовијех огањ, који прождире и живо угљевље отскакаше од њега.

Сави небеса и сиђе. Мрак бјеше под ногама његовијем.

Сједе на херувима и подиже се, и полетје на крилима вјетрнијем.

Од мрака начини себи кров, сјеницу око себе, од мрачнијех вода, облака ваздушнијех.

Од сијевања пред њим кроз облаке његове удари град и живо угљевље.

Загрмје на небесима Господ, и вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.

Пусти стријеле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.

И показаше се извори водени, и открише се темељи васионој од пријетње твоје, Господе, од дихања духа гњева твојега.

Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.

Избави ме од непријатеља мојега силнога и од мојих ненавидника, кад бијаху јачи од мене.

Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

Изведе ме на пространо мјесто, и избави ме, јер сам му мио.

Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.

Јер се држах путова Господњих, и не одметнух се Бога својега,

Него су сви закони његови преда мном, и заповијести његовијех не уклањам од себе.

Бих му вјеран, и чувах се од безакоња својега.

Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовима.

Са светима поступаш свето, с човјеком вјерним вјерно,

С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.

Јер ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.

Ти распаљујеш видјело моје; Господ мој просвјетљује таму моју.

С тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.

Пут је Господњи вјеран, ријеч Господња чиста. Он је штит свјема који се у њ уздају.

Јер ко је Бог осим Господа, и ко је обрана осим Бога нашега?

Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми вјеран пут.

Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.

Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од мједи.

Ти ми дајеш штит спасења својега; десница твоја држи ме, и милост твоја чини ме велика.

Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.

Тјерам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истријебим.

Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.

Јер ме ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.

Непријатеља мојих плећи ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их он не слуша.

Расипам их као прах по вјетру, као блато по улицама газим их.

Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ којега не познавах, служи ми.

По самоме чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.

Туђини блиједе, дршћу у градовима својим.

Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мојега,

Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човјека жестока избавља ме!

Тога ради хвалим те, Господе, пред народима, и појем имену твојему,

Који славно избављаш цара, својега, и чиниш милост помазанику својему Давиду и натражју његову довијека.