Псалми Давидови

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.

Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:

"Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој."

Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: "ти си син мој, ја те сад родих.

Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!