Псалми Давидови

Господе! немој ме карати у гњеву својем, нити ме наказати у јарости својој.

Јер стријеле твоје устријелише ме, и рука ме твоја тишти.

Нема здрава мјеста на тијелу мојем од гњева твојега; нема мира у костима мојим од гријеха мојега.

Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

Усмрдјеше се и загнојише се ране моје од безумља мојега.

Згрчио сам се и погурио веома, вас дан идем сјетан;

Јер сам изнутра пун огња, и нема здрава мјеста на тијелу мојем.

Господе! пред тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од тебе сакривено.

Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје отступише, далеко стоје ближњи моји.

Који траже душу моју намјештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по вас дан мисле о пријевари.

А ја као глух не чујем и као нијем који не отвора уста својијех.

Ја сам као човјек који не чује или нема у устима својим правдања.

Јер тебе, Господе, чекам, ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

Јер рекох: да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

Признајем кривицу своју, и тужим ради гријеха својега.

Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

Немој ме оставити, Господе, Боже мој! немој се удаљити од мене.

Похитај у помоћ мени, Господе, спаситељу мој!