Псалми Давидови
Псалам 42
Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже!
Жедна је душа моја Бога, Бога живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијему?
Сузе су ми хљеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: гдје је Бог твој?
Душа се моја прољева кад се опомињем како сам ходио сред многога људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући пјеваше и подвикиваше.
Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.
Клонула је у мени душа зато што те помињем у земљи Јорданској, на Ермону, на гори малој.
Бездана бездану дозивље гласом слапова твојих; све воде твоје и вали твоји на мене навалише.
Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу му је пјесма у мене, молитва Богу живота мојега.
Рећи ћу Богу, граду својему: зашто си ме заборавио? зашто идем сјетан од пакости непријатељеве?
Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: гдје ти је Бог?
Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега.
