Псалми Давидови

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповиједаше дјело које си учинио у њихово вријеме, у старо вријеме.

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоријенио си племена, а њих намножио.

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него твоја десница и твоја мишица, и свјетлост лица твојега, јер ти бијаху омиљели.

Боже, царе мој, ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

С тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом твојим изгазићемо оне који устају на нас.

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

Него ћеш нас ти избавити од непријатеља нашијех, и ненавиднике наше посрамићеш.

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име твоје славићемо довијека.

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

Обраћаш нас те бјежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расијао си нас.

У бесцјење си продао народ свој, и нијеси му подигао цијене.

Дао си нас на потсмијех сусједима нашијем, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

Од ријечи потсмјевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

Све ово снађе нас; али не заборависмо тебе, нити преступисмо завјета твојега.

Не отступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута твојега.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сјеном смртнијем,

Онда да бијасмо заборавили име Бога својега и подигли руке своје к Богу туђему,

Не би ли Бог изнашао то? Јер он зна тајне у срцу.

А убијају нас за тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

Зашто кријеш лице своје? заборављаш невољу и муку нашу?

Душа наша паде у прах, тијело је наше бачено на земљу.

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.