Псалми Давидови

Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васиљеној,

Простаци и господо, богати и сиромаси.

Уста ће моја казати премудрост, и срце моје рећи ће разум.

Пригнућу ухо своје к причи, уз гусле ћу отворити загонетку своју.

Чега да се бојим у зле дане, кад ме злоба мојих непријатеља опколи?

Који се уздате у силу своју, и хвалите се великијем богатством својим!

Човјек неће никако брата ослободити, неће дати Богу откупа за њ.

Велик је откуп за душу, и неће бити нигда

Да ко довијека живи, и не види гроба.

Сви виде гдје умиру као и незналица и безумник што гину, и остављају другима имање своје.

Они мисле да ће куће њихове трајати довијека, и станови њихови од кољена на кољено; именима својим зову земље;

Али човјек у части неће дуго остати, изједначиће се са стоком, коју кољу.

Овај им се пут чини пробитачан, и који за њима иду, хвале мисли њихове;

Али ће их као овце затворити у пакао, смрт ће им бити пастир; и ујутру ходиће по њима праведници, и облик њихов збрисаће пакао раставивши их с насељем.

Али ће Бог душу моју избавити из руку паклених; јер ме он прима.

Не бој се кад се ко богати; кад расте слава дома његова.

Јер кад умре, неће ништа понијети, нити ће поћи за њим слава његова.

Али ће он отићи у стан отаца својих, гдје свијета нигда не виде.

Човјек у части, ако није разуман, изједначиће се са стоком, коју кољу.