Псалми Давидови

Та, у Бога је мир души мојој, од њега је спасење моје!

Та, он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути нимало.

Докле ћете нападати на човјека? Сви хоћете да га оборите као зид наваљен, као ограду испроваљивану.

Баш наумише да га свргну с висине, омиље им лаж, устима благосиљају а у срцу куну.

Да, у Богу се смири, душо моја; јер је у њему над мој.

Он је град мој и спасење моје, уточиште моје, нећу посрнути.

У Богу је спасење моје и слава моја, тврди град и пристаниште мени је у Богу.

Народе! уздај се у њега у свако доба; изливајте пред њим срце своје; Бог је наше уточиште.

Та, синови су простачки ништа, синови су господски лаж, да се метну на мјерила, били би лакши него ништа.

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави; кад расте богатство, не дајте да вам срце прионе за њ.

Једном рече Бог и више пута чух, да је крјепост у Бога.