Псалми Давидови

Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса твоја.

Радујем се и веселим се о теби, пјевам имену твојему, вишњи!

Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица твојега;

Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, судија праведни.

Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довијека, засвагда.

Непријатељу неста мачева сасвијем; градове ти си развалио; погибе спомен њихов.

Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто свој.

Он ће судити васиономе свијету по правди, усудиће народима право.

Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

У тебе се уздају који знају име твоје, јер не остављаш онијех који те траже, Господе!

Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дјела његова;

Јер он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.

Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, ти, који ме подижеш од врата смртнијех,

Да бих казивао све хвале твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење твоје.

Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.

Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.

Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.

Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред тобом.

Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.