Псалми Давидови

Господе! ти си нам уточиште од кољења до кољења.

Прије него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од вијека до вијека, ти си Бог.

Ти повраћаш човјека у трухлеж, и говориш: вратите се синови људски!

Јер је тисућа година пред очима твојима као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.

Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,

Ујутру цвјета и увене, увече се покоси и сасуши.

Јер нас нестаје од гњева твојега, и од јарости твоје у сметњи смо.

Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на свјетлост лица својега.

Сви се дани наши прекраћују од срдње твоје, године наше пролазе као глас.

Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година: и сам је цвијет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлијећемо.

Ко зна силу гњева твојега и твоју јарост, да би те се као што треба бојао?

Научи нас тако бројити дане наше, да бисмо стекли срце мудро.

Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.

Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.

Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.

Нека се покаже на слугама твојим дјело твоје, и слава твоја на синовима њиховијем.

Нека буде добра воља Господа Бога нашега с нама, и дјело руку наших доврши нам, и дјело руку наших доврши.