Друга књига Мојсијева (која се зове Излазак )
2. Мојсијева, глава 17
И подиже се из пустиње Сина сав збор синова Израиљевих путем својим по заповјести Господњој, и стадоше у око у Рафидину; а ондје не бјеше воде да народ пије.
И народ се свађаше с Мојсијем говорећи: дај нам воде да пијемо. А он им рече: што се свађате са мном? што кушате Господа?
Али народ бјеше ондје жедан воде, те викаше народ на Мојсија, и говораше: зашто си нас извео из Мисира да нас и синове наше и стоку нашу помориш жеђу?
А Мојсије завапи ка Господу говорећи: шта ћу чинити с овијем народом? Још мало па ће ме засути камењем.
А Господ рече Мојсију: прођи пред народ, и узми са собом старјешине Израиљске, и штап свој којим си ударио воду узми у руку своју, и иди.
А ја ћу стајати пред тобом ондје на стијени на Хориву; а ти удари у стијену, и потећи ће из ње вода да пије народ. И учини Мојсије тако пред старјешинама Израиљским.
А мјесто оно прозва Маса и Мерива зато што се свађаше синови Израиљеви и што кушаше Господа говорећи: је ли Господ међу нама или није?
Али дође Амалик да се бије с Израиљем у Рафидину.
А Мојсије рече Исусу: избери нам људе, те изађи и биј се с Амаликом; а ја ћу сјутра стати на врх брда са штапом Божјим у руци.
И учини Исус како му рече Мојсије, и поби се с Амаликом; а Мојсије и Арон и Ор изађоше на врх брда.
И докле Мојсије држаше у вис руке своје, надбијаху Израиљци, а како би спустио руке, одмах надбијаху Амаличани.
Али руке Мојсију отежаше, зато узеше камен и подметнуше пода њ, те сједе; а Арон и Ор држаху му руке један с једне стране а други с друге, и не клонуше му руке до захода сунчанога.
И разби Исус Амалика и народ његов оштријем мачем.
Потом рече Господ Мојсију: запиши то за спомен у књигу, и кажи Исусу нека памти да ћу сасвијем истријебити спомен Амаликов испод неба.
Тада начини Мојсије олтар, и назва га: Господ застава моја.
И рече: што се рука бјеше подигла на пријесто Господњи, Господ ће ратовати на Амалика од кољена до кољена.
