Друга књига Мојсијева (која се зове Излазак )

А Мојсије одговори и рече: али неће ми вјеровати ни послушати гласа мојега; јер ће рећи: није ти се Господ јавио.

А Господ му рече: шта ти је то у руци? А он одговори: штап.

А Бог му рече: баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побјеже од ње.

А Господ рече Мојсију: пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

То учини, рече Господ, да вјерују да ти се јавио Господ Бог отаца њиховијех, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

И опет му рече Господ: тури сада руку своју у њедра своја. И он тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то рука му губава, бијела као снијег.

А Бог му рече: тури опет руку своју у њедра своја. И опет тури руку своју у њедра своја; а кад је извади из њедара, а то опет постала као и остало тијело његово.

Тако, рече Бог, ако ти не узвјерују и не послушају гласа твојега за први знак, послушаће за други знак.

Ако ли не узвјерују ни за та два знака и не послушају гласа твојега, а ти захвати воде из ријеке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из ријеке, и проврћи ће се у крв на земљи.

А Мојсије рече Господу: молим ти се, Господе, нијесам рјечит човјек, нити сам прије био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам споријех уста и спора језика.

А Господ му рече: ко је дао уста човјеку? или ко може створити нијема или глуха или оката или слијепа? зар не ја, Господ?

Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

А Мојсије рече: молим те, Господе, пошљи онога кога треба да пошљеш.

И разгњеви се Господ на Мојсија, и рече му: није ли ти брат Арон Левит? знам да је он рјечит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу својем.

Њему ћеш казати и метнућеш ове ријечи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовијем устима, и учићу вас шта ћете чинити.