Приче Соломунове

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путовима, презире га.

У устима је безбожниковијем прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

Гдје нема волова, чисте су јасле; а обилата је љетина од силе воловске.

Истинит свједок не лаже, а лажан свједок говори лаж.

Потсмјевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Иди од човјека безумна, јер нећеш чути паметне ријечи.

Мудрост је паметнога да пази на пут свој, а безумље је безумнијех пријевара.

Безумнима је шала гријех, а међу праведнима је добра воља.

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не мијеша се други.

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведнијех цвјетаће.

Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

И од смијеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

Путова својих наситиће се ко је изопачена срца, али га се клони човјек добар.

Луд вјерује свашта, а паметан пази на своје кораке.

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

Нагао човјек чини безумље, а пакостан је човјек мрзак.

Луди нашљеђује безумље, а разборити вјенчава се знањем.

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведнога.

Ко презире ближњега својега гријеши; а ко је милостив убогима, благо њему.

Који смишљају зло, не лутају ли? а милост и вјера биће онима који смишљају добро.

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

Мудрима је вијенац богатство њихово, а безумље безумнијех остаје безумље.

Истинит свједок избавља душе, а лажан говори пријевару.

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

Страх је Господњи извор животу да се човјек сачува од пругала смртнијех.

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

Живот је тијелу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

Ко чини криво убогоме, срамоти створитеља његова; а поштује га ко је милостив сиромаху.

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на смрти.

Мудрост почива у срцу разумна човјека, а што је у безумнима познаје се.

Правда подиже народ, а гријех је срамота народима.

Мио је цару разуман слуга, али на срамотна гњеви се.