Приче Соломунове
Приче Соломунове, глава 15
Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.
Језик мудријех људи украшава знање, а уста безумнијех просипају безумље.
Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.
Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор бива паметан.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожникову расап.
Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умријеће.
Пакао је и погибао пред Господом, акамоли срца синова човјечијих.
Потсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.
Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња.
Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу.
Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.
Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју.
Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.
Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника.
Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.
Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
Страх је Господњи настава к мудрости, и прије славе иде смјерност.
