Приче Соломунове

Човјек спрема срце, али је од Господа што ће језик говорити.

Човјеку се сви путови његови чине чисти, али Господ испитује духове.

Остави на Господа дјела своја, и биће тврде намјере твоје.

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

Мрзак је Господу ко је год поносита срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човјек ода зла.

Кад су чији путови мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

Срце човјечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

Пророштво је на уснама царевијем, у суду неће погријешити уста његова.

Мјерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дјело.

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује пријесто.

Миле су царевима усне праведне, и они љубе онога који говори право.

Гњев је царев гласник, али мудар човјек ублажиће га.

У веселу је лицу цареву живот, и љубав је његова као облак с познијем даждем.

Колико је боље тећи мудрост него злато! и тећи разум колико је љепше него сребро!

Пут је праведнијех уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

Боље је бити понизна духа с кроткима него дијелити плијен с охолима.

Ко пази на ријеч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

Ко је мудра срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумнијех безумље је.

Љубазне су ријечи сат меда, сласт души и здравље костима.

Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти.

Ко се труди, себи се труди, јер га нагоне уста његова.

Човјек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

Опак човјек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

Насилник мами друга својега и заводи га на пут који није добар;

Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

Сиједа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

Бољи је спор на гњев него јунак, и господар од свога срца бољи је него онај који узме град.

Ждријеб се баца у крило, али је од Господа све што излази.