Приче Соломунове

Човјек самовољан тражи што је њему мило и мијеша се у свашта.

Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

Кад дође безбожник, дође и руг, и пријекор са срамотом.

Ријечи су из уста човјечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разљева.

Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивљу бој.

Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

Ријечи су опадачеве као избијенијех, али слазе унутра у трбух

И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

Тврда је кула име Господње. к њему ће утећи праведник, и биће у високом заклону.

Богатство је богатоме јак град и као висок зид у његовој мисли.

Пред пропаст подиже се срце човјеку, а прије славе иде смјерност.

Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.

Дух човјечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

Срце разумна човјека добавља знање, и ухо мудријех тражи знање.

Дар човјеку шири мјесто и води га пред властеље.

Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

Распре прекида ждријеб, и између силнијех расуђује.

Увријеђен је брат као тврд град, и свађа је као пријеворница на двору.

Свакому се трбух сити плодом уста његовијех, дохотком од усна својих сити се.

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вјернијих од брата.