Приче Соломунове

Вино је потсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души.

Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га.

Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?

Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега!

Цар сједећи на пријестолу судском расипа очима својим свако зло.

Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу.

По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.

Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.

Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска.

Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј.

Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.

Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.

Не говори: вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра.

Од Господа су кораци човјечји, а човјек како ће разумјети пут његов?

Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.

Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

Видјело је Господње душа човјечија, истражује све што је у срцу.

Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.

Слава је младићима сила њихова, а старцима част сиједа коса.

Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.