Приче Соломунове
Приче Соломунове, глава 24
Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?
Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.
Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.
Ко говори ријечи истините, у уста љуби.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.
Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.
Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;
И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.
Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.
