Приче Соломунове

И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудина.

Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.

Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.

Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.

Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом пријесто његов.

Не величај се пред царем и не стај на мјесто гдје стоје властељи.

Јер је боље да ти се каже: ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.

Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напошљетку ако би те осрамотио ближњи твој.

Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,

Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.

Златне јабуке у сребрнијем судима јесу згодне ријечи.

Златна је гривна и накит од најбољега злата мудри карач ономе који слуша.

Вјеран је посланик као студен шњежна о жетви онима који га пошљу, и расхлађује душу својим господарима.

Ко се хвали даром лажнијем, он је као облаци и вјетар без дажда.

Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.

Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.

Ријетко нека ти нога ступа у кућу ближњега твојега, да не би наситивши се тебе омрзао на те.

Ко год говори лажно свједочанство на ближњега својега, он је као маљ и мач и оштра стријела.

Уздање је у невјерника у невољи зуб сломљен и нога уганута.

Ко пјева пјесме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.

Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.

Сјеверни вјетар носи дажд, а потајни језик лице срдито.

Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

Добар је глас из даљне земље као студена вода жедној души.

Праведник који пада пред безбожником јест као извор ногама замућен и као студенац покварен.

Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.

Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.