Приче Соломунове

Слушајте, дјецо, наставу очину, и пазите да бисте познали мудрост.

Јер вам добру науку дајем, не остављајте закона мојега.

Кад бијах син у оца својега млад, и јединац у матере своје,

Он ме учаше и говораше ми: нека прими срце твоје ријечи моје, држи заповијести моје и бићеш жив.

Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не отступај од ријечи уста мојих.

Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

Метнуће ти на главу вијенац од милина, красну круну даће ти.

Слушај, сине мој, и прими ријечи моје, и умножиће ти се године животу.

Учим те путу мудрости, водим те стазама правијем.

Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалијех људи не ступај.

Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

Јер једу хљеб безбожности и пију вино насиља.

А пут је праведнички као свијетло видјело, које све већма свијетли док не буде прави дан.

А пут је безбожнички као мрак, не знају на што ће се спотакнути.

Сине мој, слушај ријечи моје, пригни ухо своје бесједи мојој.

Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца својега.

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему тијелу њихову.

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

Очи твоје нека гледају управо и вјеђе твоје нека се управљају право пред тобом.

Мјери стазу ногама својим, и сви путови твоји нека су поравњени.