Приче Соломунове

Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

Посла дјевојке своје, те зове сврх висина градских:

Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.

Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

Не карај потсмјевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више.

Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.

Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Ако будеш мудар, себи ћеш бити мудар; ако ли будеш потсмјевач, сам ћеш теглити.

Жена безумна плаха је, луда и ништа не зна;

И сједи на вратима од куће своје на столици, на висинама градским,

Те виче оне који пролазе, који иду право својим путем:

Ко је луд? нека се уврати овамо. И безумноме говори:

Вода је крадена слатка, и хљеб је сакривен угодан.

А он не зна да су ондје мртваци и у дубоком гробу да су званице њезине.