Књига Проповједникова

Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје.

Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље.

Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех.

Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина.

Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа.

Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех.

Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш.

Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има.

Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви?

У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити.

Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена?

Добро је да држиш једно а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду.

Доиста нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши.

Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује;

Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Све то огледах мудрошћу и рекох: бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене.

Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она.

Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумијем.

Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох.