Пјесма над пјесмама

Како су лијепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких.

Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

Двије дојке твоје као два близанца срнчета;

Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима Ватравимским; нос ти је као кула Ливанска која гледа према Дамаску;

Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

Како си лијепа и како си љупка, о љубави у милинама!

Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

Рекох: попећу се на палму, дохватићу гране њезине; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твојега као јабуке;

И грло твоје као добро вино, које иде право драгому мојему и чини да говоре усне онијех који спавају.

Ја сам драгога својега, и њега је жеља за мном.

Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; ондје ћу ти дати љубав своју.

Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.