Књига пророка Исаије
Исаија, глава 13
Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.
На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје.
Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.
Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.
Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.
И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.
Ево, иде дан Господњи љути с гњевом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и грјешнике да истријеби из ње.
Јер звијезде небеске и прилике небеске неће пустити свјетлости своје, сунце ће помрчати о рођају свом, и мјесец неће пустити свјетлости своје.
И походићу васиљену за злоћу, и безбожнике за безакоње; и укинућу разметање охолијех, и понос силнијех оборићу.
Учинићу да ће човјек више вриједити него злато чисто, више него злато Офирско.
Зато ћу затрести небо, и земља ће се покренути са свога мјеста од јарости Господа над војскама и у дан кад се распали гњев његов.
И биће као срна поплашена и као стадо којега нико не сабира; свак ће гледати за својим народом, и свак ће бјежати у своју земљу.
Ко се год нађе, биће прободен, и који се год скупе, погинуће од мача.
И дјецу ћу им размрскати на њихове очи, куће ћу им оплијенити и жене ћу им срамотити.
Ево, ја ћу подигнути на њих Миде, који неће марити за сребро, нити ће злата искати.
Него ће из лукова дјецу убијати, ни на плод у утроби неће се смиловати, нити ће дјеце жалити око њихово.
И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској, биће као Содом и Гомор кад их Бог затр.
Неће се у њему живјети нити ће се ко населити од кољена до кољена, нити ће Арапин разапети у њему шатора, нити ће пастири почивати онуда.
Него ће почивати ондје дивље звијери, и куће ће њихове бити пуне великих змија, и ондје ће наставати сове, и авети ће скакати онуда.
И довикиваће се буљине у пустијем кућама и змајеви у дворовима веселијем. А доћи ће његово вријеме, и близу је, и дани његови његови неће се протегнути.
