Исаија, глава 13
Бреме Вавилону, које видје Исаија син Амосов.
На гори високој подигните заставу, вичите им иза гласа, машите руком, нека уђу на врата кнежевска.
Ја сам заповједио изабранима својим и дозвао сам јунаке своје да изврше гњев мој који се радују с величине моје.
Вика стоји људства на горама као да је велик народ, вика и врева царства скупљенијех народа; Господ над војскама прегледа војску убојиту.
Долазе из даљне земље, с краја небеса, Господ и оруђа срдње његове, да затре сву земљу.
Ридајте, јер је близу дан Господњи; доћи ће као пустош од свемогућега.
Зато ће свака рука клонути, и свако срце човјечије растопити се.
И они ће се смести, муке и болови спопашће их, мучиће се као породиља, препашће се један од другога, лица ће им бити као пламен.