Књига пророка Исаије
Исаија, глава 15
Бреме Моаву. Да, обноћ се раскопа Ар Моавски и пропаде; да, обноћ се раскопа Кир Моавски и пропаде.
Отиде у дом и у Девон, на висине, да плаче: Моав ће ридати за Невоном и за Медевом, све ће му главе бити ћелаве, свака брада оскубена.
По улицама ће његовијем припасивати костријет, на крововима његовијем и на улицама његовијем све ће ридати сузе лијући.
И викаће Есевон и Елеала, до Јасе чуће им се глас; и војници ће Моавски викати, душа ће се у сваком узмучити.
Срце моје вапије за Моавом; бјегунци његови побјегоше дори до Сигора као јуница трећакиња; јер ће се ићи уз брдо Луитско плачући, и путем Оронаимским разлијегаће ће се јаук.
Јер ће нестати вода Нимримских, јер ће посахнути биље, нестаће траве, зелени неће бити.
И зато што су остављали и што су чували однијеће се на поток Арапски.
Јер ће вика ићи око међа Моавских, до Еглаима јаук њихов, и до Вир-Елима јаук њихов.
Јер ће се вода Димонска напунити крви; и још ћу дометнути Димону, на бјегунце Моавске и на остатак земаљски послаћу лавове.
