Књига пророка Исаије

Бреме пустињи на мору. Као вихори који пролазе на југ, тако ће доћи из пустиње, из земље страшне.

Љута утвара јави ми се. Невјерник невјеру чини, пустошник пустоши; ходи, Еламе; опколи, Мидијо! свему уздисању учинићу крај.

Зато су бедра моја пуна бола; муке ме обузеше као кад се мучи породиља; згурих се чујући, препадох се видећи.

Срце ми се смете, гроза ме подузе; ноћ милина мојих претвори ми се у страх.

Постави сто, стражар нека стражи; једи, пиј; устајте кнезови, мажите штитове.

Јер овако ми рече Господ: иди, постави стражара да ти јави што види.

И видје кола, и два реда коњика; кола с магарцима и кола с камилама; и пажаше добро великом пажњом.

И повика као лав: господару, ја стојим једнако на стражи дању, и стојим на стражи по сву ноћ.

И ево дођоше на колима људи, у два реда коњици. Тада повика и рече: паде, паде Вавилон, и сви резани ликови богова његовијех разбише се о земљу.

Вршају мој, и пшенице гумна мојега! што чух од Господа над војскама, Бога Израиљева, јавих вам.

Бреме Думи. Виче к мени неко са Сира: стражару! шта би ноћас? стражару! шта би ноћас?

Стражар рече: доћи ће јутро, али и ноћ; ако ћете тражити, тражите, вратите се, дођите.

Изнесите воде пред жедне, који живите у земљи Теми, сретите с хљебом бјегунца.

Јер ће бјежати од мача, од мача голога, од лука запетога и од жестокога боја.

Јер овако ми рече Господ: за годину, као што је година најамничка, нестаће све славе Кидарске.

И што остане храбријех стријелаца синова Кидарских, биће мало; јер Господ Бог Израиљев рече.