Књига пророка Исаије
Исаија, глава 22
Бреме долини виђења. Што ти је те си сва изашла на кровове?
Граде пуни вике и вреве, граде весели! твоји побијени нијесу побијени мачем нити погибоше у боју.
Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стријелци; што се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побјегоше далеко.
Зато рекох: прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тјешите за погибљу кћери народа мојега.
Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе.
И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит.
И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се намјестише пред вратима.
И одастрије се застирач Јудин; и погледао си у то вријеме на оружје у кући шумској.
И видјесте да је много пролома на граду Давидову, и сабрасте воду у доњем језеру.
И избројисте куће Јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид.
И начинисте јаз међу два зида за воду из старога језера; али не погледасте на онога који је то учинио и не обазресте се на онога који је то одавна спремио.
И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете костријет;
А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: једимо и пијмо, јер ћемо сјутра умријети.
Али Господ над војскама јави ми: неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама.
Овако вели Господ, Господ над војскама: иди к оному ризничару, к Сомни, управитељу дворском,
И реци му: шта ћеш ти ту? и ко ти је ту? те си ту истесао себи гроб? истесао си себи гроб на високу мјесту и спремио си себи стан у камену.
Ево, човјече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те.
Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; ондје ћеш умријети и ондје ће бити кола славе твоје, срамото дому господара својега;
И сврћи ћу те с мјеста твојега, и истјераћу те из службе твоје.
И у то вријеме позваћу слугу својега Елијакима сина Хелкијина;
И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудину.
И метнућу му кључ од дома Давидова на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити.
И као клин углавићу га на тврду мјесту, и биће пријесто славе дому оца својега;
И о њему ће се вјешати сва слава дома оца његова, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мјехови.
У то вријеме, вели Господ над војскама, помјериће се клин углављени на тврдом мјесту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.
