Књига пророка Исаије

Тада ће се пјевати ова пјесма у земљи Јудиној: имамо тврд град; зидови су и опкоп спасење.

Отворите врата да уђе народ праведни, који држи вјеру.

Ко се тебе држи, чуваш га једнако у миру, јер се у тебе узда.

Уздајте се у Господа довијека, јер је Господ Господ вјечна стијена.

Јер понижује оне који наставају на висини, град високи обара, обара га на земљу, обраћа га у прах.

Те га гази нога, ноге убогих, стопала невољнијех.

Пут је праведнику прав, ти равниш стазу праведноме.

И на путу судова твојих, Господе, чекамо те; твоје име и твој спомен жуди душа.

Душом својом жудим тебе ноћу, и духом својим што је у мени тражим те јутром; јер кад су судови твоји на земљи, уче се правди који живе у васиљеној.

Ако се и помилује безбожник, не учи се правди, у земљи најправеднијој чини безакоње и не гледа на величанство Господње.

Господе! рука је твоја високо подигнута, а они не виде; видјеће и посрамиће се од ревности за народ, и огањ ће прождријети непријатеље твоје.

Господе! нама ћеш дати мир, јер сва дјела наша ти си нам учинио.

Господе Боже наш, господарише над нама господари други осим тебе, али само тобом помињемо име твоје.

Помријеше, неће оживјети, мртви будући неће устати, јер си их ти походио и истријебио, затро сваки спомен њихов.

Господе, умножио си народ, умножио си народ и прославио си се, али си их загнао на све крајеве земаљске.

Господе, у невољи тражише те, изливаше покорну молитву кад си их карао.

Као трудна жена кад хоће да се породи па се мучи и виче од бола, таки бијасмо ми пред тобом, Господе!

Затрудњесмо, мучисмо се да родимо, и као да родисмо вјетра, никако не помогосмо земљи, нити падоше који живе у васиљеној.

Оживјеће мртви твоји, и моје ће мртво тијело устати. Пробудите се, и пјевајте који станујете у праху; јер је твоја роса роса на трави, и земља ће изметнути мртваце.

Хајде народе мој, уђи у клијети своје, и закључај врата своја за собом, прикриј се зачас, докле прође гњев.