Књига пророка Исаије

Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.

И човјек ће бити као заклон од вјетра, и као уточиште од поплаве, као потоци на суху мјесту, као сјен од велике стијене у земљи сасушеној.

И очи онијех који виде неће бити заслијепљене, и уши онијех који чују слушаће.

И срце неразумнијех разумјеће мудрост, и језик мутавијех говориће брзо и разговијетно.

Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашнијем.

Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемјерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладному и напој жедному да узме.

И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште ријечима лажнијем и кад сиромах говори право.

Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.

Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте ријечи моје.

За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.

Страшите се, ви мирне; дркћите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе костријет,

Бијући се у прси за лијепијем њивама, за роднијем чокотима.

Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мојега, и по свијем кућама веселијем, у граду веселом.

Јер ће се дворови оставити, вреве градске нестаће; куле и стражаре постаће пећине довијека, радост дивљим магарцима и паша стадима,

Докле се не излије на нас дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.

Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.

И мир ће бити дјело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довијека.

И мој ће народ сједјети у мирну стану и у шаторима поузданијем, на почивалиштима тихим.

Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.

Благо вама који сијете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.