Књига пророка Исаије

Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си.

Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко ријека, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорјети и неће те пламен опалити.

Јер сам ја Господ, Бог твој, светац Израиљев, спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу мјесто тебе.

Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју.

Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести сјеме твоје, и од запада сабраћу те.

Казаћу сјеверу: дај; и југу: не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских,

Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних.

Изведи народ слијепи који има очи, и глухи који има уши.

Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напријед казао то или нам казао што је било прије? Нека доведу свједоке своје и оправдају се; или нека чују, и реку: истина је.

Ви сте моји свједоци, вели Господ, и слуга мој којега изабрах, да бисте знали и вјеровали ми и разумјели да сам ја; прије мене није било Бога нити ће послије мене бити.

Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема спаситеља.

Ја објавих, и спасох, и напријед казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми свједоци, вели Господ, и ја сам Бог.

Ја сам од прије него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести?

Овако говори Господ избавитељ ваш, светац Израиљев: вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све пријеворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале.

Ја сам Господ светац ваш, створитељ Израиљев, цар ваш.

Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силнијем водама стазу,

Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свјештило:

Не помињите што је прије било и не мислите о старијем стварима.

Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, ријеке у сухој земљи.

Славиће ме звијери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, ријеке у земљи сухој, да напојим народ свој, избраника својега.

Народ који саздах себи, приповједаће хвалу моју.

А ти, Јакове, не призива ме, и бијах ти досадан, Израиљу.

Нијеси ми принио јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим нијеси ме почастио; нијесам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш.

Нијеси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гријесима, и досадио си ми безакоњем својим.

Ја, ја сам бришем твоје пријеступе себе ради, и гријеха твојих не помињем.

Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш.

Отац твој први сагријеши, и учитељи твоји скривише ми.

Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.